Naučili smo da izduvni gasovi automobila predstavljaju glavni izvor zagađenja vazduha u urbanim sredinama.
Međutim, nedavna međunarodna studija objavljena u časopisu Particle and Fibre Toxicology (PFT) ukazuje na novi ekološki problem: prašina nastala habanjem kočionih pločica može biti opasnija za ljudska pluća od izduvnih gasova savremenih dizel motora.
Kako bi to dokazali, naučnici su sproveli eksperiment u kojem su ćelije koje simuliraju ljudsku plućnu sluzokožu bile izložene različitim vrstama zagađivača. Rezultat je zabrinjavajući – čestice prašine sa kočionih pločica izazvale su jače toksične reakcije od dizel čestica, pri čemu su povećavale rizik od ozbiljnih respiratornih bolesti poput astme i raka pluća.
Paradoksalno, upravo moderna kočiona jedinjenja bez azbesta, koja su zamenila karcinogene materijale, sada predstavljaju novi problem. Današnje kočione pločice u velikoj meri sadrže bakar, čije se čestice oslobađaju tokom habanja i lako prodiru u plućne ćelije, izazivajući upale i oštećenja.
Neke zemlje već preduzimaju korake ka ograničenju sadržaja bakra u kočionim pločicama, ali širi regulatorni okviri još uvek ne posvećuju dovoljno pažnje zagađivačima poput kočione i gumene prašine. Naučnici pozivaju na reviziju ekoloških propisa kako bi se u obzir uzeli svi izvori zagađenja vazduha, a ne samo izduvni gasovi.
Uvođenje novih ekoloških standarda, poput Euro 7 propisa koji se očekuju 2026. godine, moglo bi podstaći razvoj inovativnih materijala za kočione sisteme, kao i efikasnih sistema za prikupljanje kočione prašine. Međutim, dok takve tehnologije ne postanu široko dostupne, čak ni prelazak na električna vozila neće rešiti problem zagađenja, jer će se kočenje i dalje odvijati.
Sve dok svi automobili na planeti ne prestanu da koriste kočnice, problem kočione prašine neće nestati – a pitanje je da li će regulatori prepoznati ovu pretnju na vreme.
