U svetu gde nas sa svih strana bombarduju informacijama o suplementima koje moramo da uzimamo, teško je razlikovati marketing od stvarne nauke…
Ali kada naučna istraživanja jasno pokažu vezu između jedne obične, lako dostupne supstance i potencijalne zaštite od jedne od najozbiljnijih bolesti današnjice – vredi se zaustaviti i obratiti pažnju.
Reč je o vitaminu D, poznatom i kao sunčev vitamin. Nova studija objavljena u uglednom naučnom časopisu Nutrients dolazi sa snažnom porukom: vitamin D ima ključnu ulogu u prevenciji i tretmanu kolorektalnog karcinoma, odnosno raka debelog creva i rektuma.
Šta zapravo kažu podaci?
Rak debelog creva je jedan od najčešćih oblika raka, a često počinje kao mali, benigni polip u crevima. Problem nastaje kada se ti polipi s vremenom pretvore u maligni tumor. Ono što je posebno alarmantno jeste porast broja obolelih među mlađim ljudima u poslednjih desetak godina – i to bez jasnog razloga.
Međutim, u ovom novom istraživanju, naučnici iz Mađarske analizirali su povezanost vitamina D i kolorektalnog karcinoma i došli do jasnih zaključaka: osobe sa nižim nivoom vitamina D imaju veći rizik od obolevanja, a pacijenti koji već imaju dijagnozu, a pritom i deficit ovog vitamina, imaju lošiju prognozu.
Autori studije navode da suplementacija vitaminom D ne samo da može pomoći u prevenciji, već i doprineti boljim ishodima lečenja. Drugim rečima – više sunca (ili kapsula vitamina D), manje šanse za ozbiljne probleme.
Ko je najugroženiji?
Jedan od najvažnijih delova studije odnosi se na širu sliku – društveni kontekst. U Evropi čak 40% populacije ima deficit vitamina D, a 13% je u ozbiljnom nedostatku. Najugroženiji su ljudi koji žive u urbanim sredinama, gde zagađenje i visokogradnja sprečavaju pristup direktnom sunčevom svetlu, oni koji većinu dana provode u zatvorenom prostoru, osobe starije životne dobi, i oni koji retko borave na suncu bez zaštitnog faktora.
Koliko vitamina D nam zaista treba?
Prema mišljenju vodećih autora studije, posebno za one koji imaju veći rizik od raka debelog creva (genetska predispozicija, starija životna dob, hronični problemi sa varenjem), dnevna doza vitamina D treba da bude između 1000 i 4000 IU – ali uvek uz prethodnu konsultaciju sa lekarom, jer je individualna procena ključna.
Osim što može smanjiti rizik od raka, vitamin D pozitivno utiče na imunološki sistem, zdravlje kostiju, mišića i nervnog sistema, a redovan boravak na suncu (15 do 30 minuta dnevno) i adekvatna suplementacija mogu napraviti ogromnu razliku.
U vremenu kada su ozbiljne bolesti sve češće, a preventiva često zanemarena, mali koraci kao što su redovno praćenje nivoa vitamina D mogu imati ogroman značaj. Nije pitanje samo dugovečnosti – već kvaliteta života. A ako se zaista pokaže da jedan vitamin može da bude saveznik protiv jedne od najsmrtonosnijih bolesti današnjice, možda je vreme da ga ozbiljno shvatimo.
