Prekomerna toplota može uticati na naše telo, više nego što mislite.
Već oko mesec dana u našoj zemlji je produženi toplotni talas, dok u avgustu meterolozi najavljuju čak 25 tropskih dana. Generalno, ekstremno visoke temperature koje se primećuju širom sveta ne mogu biti dobre, ni za životnu sredinu, ni za nas.
Kao što znamo, idealna temperatura našeg tela, na kojoj ono radi najefikasnije, je 37 stepeni. Kada spoljna temperatura pređe ovu granicu, onda se stvari malo komplikuju.
Uporedo sa dehidracijom, krv postaje gušća i tera srce da radi „prekovremeno” radeći „jače” zbog teških uslova. U ovom trenutku se aktiviraju brojni telesni mehanizmi da se otarase viška toplote, kao što je znojenje, ali sve nije tako jednostavno.
„Kada toplotni stres ili nagomilavanje toplote postanu prekomerni, čak ni znojenje neće moći da prati eliminaciju dodatne toplote“, objasnio je Džon Erik Smit, vanredni profesor fiziologije vežbanja na Državnom univerzitetu Misisipija u nedavnom intervjuu. Ovo stanje može dovesti do toplotne iscrpljenosti (stanje opasno po život koje karakterišu simptomi kao što su mučnina, grčevi u mišićima i vrtoglavica) i toplotni udar, koji može izazvati delirijum, vruću, suvu kožu i gubitak svesti.
Ova reakcija na toplotu je zastupljenija na mestima gde ljudi nisu toliko navikli na nju. Nedavno je snažan talas stigao do severozapada Pacifika. Procenjuje se da je bilo 486 smrtnih slučajeva u Britanskoj Kolumbiji, 116 u Oregonu i 78 u Vašingtonu (za poređenje, uragani su ubili ukupno 46 ljudi godišnje u Sjedinjenim Državama u poslednjih 30 godina).
Dok se „centri za hlađenje“ grade u mnogim delovima Sjedinjenih Država, mi koji nemamo pristup ovim objektima trebalo bi da pokušamo da pobegnemo u hladnija područja ili čak na veću nadmorsku visinu. Inače, stručnjaci preporučuju da se sklonimo u hladovinu ili na klimatizovana mesta i da redovno pijemo dosta vode.
