Sve više ljudi menja klasične odmore za avanturu u patikama, birajući trke na egzotičnim lokacijama umesto sunčanja i turističkih tura…
Umesto obilaska muzeja ili ležanja pored bazena, turisti sada učestvuju u organizovanim trkama – od uličnih maratona u istorijskim gradovima do ekstremnih ultramaratona u divljini. Trčanje je postalo novi način istraživanja sveta, pružajući osećaj postignuća i adrenalin koji klasično razgledanje jednostavno ne može ponuditi.
Za mnoge, kombinacija putovanja i trčanja daje odmoru dublji smisao. Novinar Piter Gilibrand, koji je ranije svaku destinaciju vezivao za noćne provode, sada svake godine bira novi maraton u inostranstvu. Umesto da otkriva gradove kroz barove i klubove, sada ih istražuje na 42 kilometra dugoj stazi, prolazeći kroz svaku ulicu, trg i skroviti kutak koji prosečan turista ne bi primetio. Slično iskustvo ima i Ris Mejkok, koji je prvi put otišao na trku u Arhus, grad koji verovatno nikada ne bi posetio da nije bilo tog događaja. Od tada je istrčao polumaratone u Rigi, Bilbau i planira nove avanture u Norveškoj i Belgiji.
Kada je u pitanju planiranje trke tokom odmora, iskusni trkači znaju da svaki detalj može napraviti razliku. Većina njih se odlučuje za polumaratonske distance, jer nakon punog maratona umor često preuzme i onemogući dalji obilazak grada. Trčanje na početku putovanja se pokazalo kao najbolji izbor, jer nakon završene trke ostaje više vremena za uživanje u hrani, piću i lokalnim atrakcijama. Ipak, ne ide uvek sve po planu. Rakel Entrena Delgado, koja je trčala Seviljski polumaraton, priznaje da je uoči trke otišla na čašu domaćeg vermuta, a završila u noćnom provodu koji je ozbiljno otežao trčanje narednog dana.
Kako popularnost maraton turizma raste, organizatori sve češće nude kompletnu uslugu – od prijave za trku do organizovanog obilaska znamenitosti. Reykjavik maraton, na primer, sarađuje sa turističkim agencijama kako bi trkačima ponudio potpuno iskustvo – od istraživanja islandske prirode do masovnog starta u ponoćnom suncu, kada dan traje čitavu noć. S druge strane, oni koji traže ekstremne izazove biraju ultramaratone poput El Cruce trke u Patagoniji, gde se učesnici penju i spuštaju po planinskim stazama tokom tri dana, kombinujući trčanje sa istraživanjem divlje prirode.
Za mnoge, ovo je više od samog sporta. Džek Levi, koji je otkrio maraton turizam kroz trku u Argentini, smatra da trčanje dodaje novu dimenziju putovanju. Iako je mogao da poseti Buenos Ajres i Patagoniju kao običan turista, upravo su pripreme za ultramaraton i zajednički izazov sa kolegama učinili putovanje nezaboravnim. Sličan osećaj deli i Dafne Bugler, koja svake godine dodaje novu trku na svoju listu, pronalazeći u maratonima osećaj zajedništva i priliku da upozna ljude sa sličnim pogledima na svet.
Dok tradicionalni turizam stagnira, maraton turizam postaje sve popularniji jer nudi iskustvo koje nije samo fizički izazov, već i način da se gradovi dožive na potpuno nov način. Bilo da se trči kroz futurističke parkove Valensije, istorijske ulice Bostona ili neverovatne predele Kineskog zida, osećaj postignuća i pripadnosti trkačkoj zajednici daje ovim putovanjima posebnu vrednost. Trkači više ne idu na put samo da bi videli svet – oni ga proživljavaju, kilometar po kilometar.
