Ekspres usponi, ksenon terapija i cene koje lede krv u žilama (i pre nego što kreneš ka snegu).
Planinari i turisti iz celog sveta sleću u Katmandu, pa dalje kreću ka baznom kampu Everesta (visina: 5.364 m). Za mnoge je ovo putovanje životni san, ali i ozbiljna investicija koja ne garantuje ni uspešan uspon – a ni povratak kući.
Od devedesetih godina, Everest više nije rezervisan samo za ekstremne alpiniste. Danas je to komercijalni izazov za bogate avanturiste. Više niko sam ne nosi svoju opremu, Šerpasi vam sve ponesu, postave užad i vode vas korak po korak. Sve to – uz maske s kiseonikom, vođene grupe i opciju “all inclusive” pod šatorima koji više liče na luksuzni glamping.
Cene osnovnih tura u 2025. godini
Za klasičan uspon cena počinje od oko 4,7 miliona dinara (40.000 USD), ali to je samo osnova. Kada se dodaju dodatne boce kiseonika, transferi, oprema i osiguranje – ukupna cifra lako prelazi 8 miliona dinara. Najskuplje ture sa zapadnim vodičima u proseku koštaju i do 8,9 miliona dinara (oko 76.000 USD).
Najnoviji hit: uspon za 7 dana uz pomoć ksenon terapije
Austrijanac Lukas Furtenbah promoviše novu metodu koja koristi ksenon – gas koji izaziva kratkotrajnu hipoksiju (manjak kiseonika), što navodno priprema telo za visinu. Planinar provede 30 minuta dnevno u specijalnoj maski, a potom se helikopterom prebacuje direktno do baznog kampa i kreće na uspon bez klasične aklimatizacije.
Uspon traje svega 7 dana (umesto 60+), a prednosti su: Veća šansa da se „uhvati“ dobar vremenski prozor, manje šanse za visinsku bolest, manje vremena i troškova za boravak u kampovima.
Ali… da li je bezbedno?
Problem je što nema dovoljno istraživanja o bezbednosti ksenona, cena je paprena – oko 18,7 miliona dinara (160.000 USD), dok mnogi iskusni planinari veruju da se duh planinarenja gubi uz ovakve ekspres metode.
Iako Furtenbah tvrdi da je testirao sve na sebi, i da je imao bolje parametre od lokalnih vodiča, Međunarodna federacija za planinarenje upozorava da „ne postoje dokazi da ksenon pomaže, a postoji rizik od zloupotrebe i nuspojava“.
Koliko tačno košta da Srbin ode na Everest?
Uz osnovnu turu (~4,7 miliona RSD), dodaj:
- Dozvolu za uspon: sada košta oko 1,8 miliona RSD (15.000 USD)
- Bakšiš za Šerpu: oko 220.000 RSD
- Helikopterski transfer (Katmandu – bazni kamp): oko 125.000 RSD
- Mobilni internet (da postavljaš slike sa krova sveta): oko 80.000 RSD
- Oprema za uspon (odela, čizme, šlemovi, dereze itd.): od 800.000 do 2 miliona RSD
- Povratna avionska karta Beograd – Katmandu: od 70.000 RSD naviše
- Putno osiguranje za ekstremne visine: od 100.000 RSD
Ukupno? Oko 8 miliona dinara minimum, bez ozbiljnijih „ekstra zahteva“
A ako idete na brzu, „ksenonsku“ varijantu – računajte blizu 19 miliona dinara.
Everest jeste simbol granice izdržljivosti – fizičke, psihičke, pa i finansijske. Ako imate strast, volju i debeli novčanik – možete da probate. Samo ne zaboravite: planina ne prašta aroganciju, pa makar došla u paketu s Wi-Fi šifrom i toplom čorbom u šatoru.
