Naučnici su otkrili tačno dve starosne dobi u kojima proces starenja naglo ubrzava, izazivajući brze fiziološke promene...
Iako mnogi veruju da proces starenja počinje ubrzano već u 25. ili 30. godini, nova studija otkriva da se ključne promene događaju kasnije u životu. U studiji nazvanoj "Nelinearna dinamika više-omskih profila tokom ljudskog starenja", naučnici su analizirali uzorke krvi, stolice i briseve iz usta i nosa 108 učesnika, starosti između 25 i 75 godina. Njihov cilj je bio da identifikuju ključne molekularne promene povezane sa starenjem.
Istraživači su ispitali oko 135.000 različitih molekula, uključujući proteine, metabolite i mikroorganizme, poput virusa, bakterija i gljivica. Očekivalo se da će promene biti postepene, ali naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili dve značajne faze ubrzanog starenja.
Prva faza naglih promena primećena je oko 44. godine, a druga oko 60. godine.
„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena. Postoje zaista dramatične promene,“ rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford. „Pokazalo se da su srednje četrdesete doba dramatičnih promena, kao i rane šezdesete – i to važi za sve vrste molekula,“ dodao je.
Naučnici veruju da se prva faza promena kod žena može povezati sa perimenopauzom, ali podaci pokazuju slične promene i kod muškaraca, što ukazuje na prisustvo drugih, dubljih faktora koji utiču na starenje oba pola.
Ova otkrića pomažu da se objasni zašto se bolesti povezane sa starenjem, poput kardiovaskularnih i neurodegenerativnih oboljenja, često javljaju u ovim godinama. Studija takođe ukazuje na važnost usvajanja zdravih navika, poput vežbanja, kako bi se ublažile promene tokom perioda brzog gubitka mišića.
„Verujem da bismo trebali da prilagodimo svoj način života dok smo još zdravi,“ rekao je Snajder.