Od autofagije do jačanja imuniteta – kako gladovanje može da resetuje telo i um.
Post nije samo religijska tradicija – to je ozbiljan alat za oporavak tela, koji danas dobija naučnu potvrdu. Tokom Ramazana, muslimani poste od zore do zalaska sunca, dok su u antičkoj Grčkoj mislioci poput Pitagore i Hipokrata verovali da post pročišćava telo i um. U starom Egiptu, sveštenici su redovno praktikovali post u svrhu duhovnog čišćenja. U novijem vremenu, post su popularizovali lekari i autori poput Pola Braga, Valtera Longa i dr. J. Nikolaeva, koji su ga isticali kao metod za lečenje i očuvanje zdravlja.
Ključni benefit posta je proces poznat kao autofagija – prirodan mehanizam ćelijskog samočišćenja koji se aktivira nakon otprilike 16 sati bez hrane. Japanski naučnik Jošinori Osumi je 2016. godine za otkriće ovog procesa dobio Nobelovu nagradu za medicinu. U stanju autofagije, telo eliminiše oštećene i nepotrebne delove ćelija, što vodi ka regeneraciji organizma i poboljšanju opšteg zdravlja.
Istraživanje iz SAD iz 2014. godine pokazalo je da post koji traje 72 sata može imati duboko regenerativne efekte. Telo ne samo da se oslobađa toksina i zapaljenskih procesa, već se i imunitet značajno poboljšava, dok se potencijalno usporava razvoj tumora. Međutim, takav poduhvat zahteva temeljnu pripremu.
Za početak, telo mora postepeno da pređe na alternativni režim ishrane kroz takozvani intervalni post u formatu 16:8, gde se 16 sati ne jede, a 8 sati dnevno je dozvoljen unos hrane. Nakon toga, trebalo bi smanjiti unos ugljenih hidrata i povećati količinu zdravih masti u ishrani – čime se telo uvodi u stanje blage ketoze, u kojem kao izvor energije koristi masti umesto šećera.
Tokom samog posta, dozvoljeno je konzumirati samo vodu, biljne čajeve bez šećera, crnu kafu bez ikakvih dodataka i elektrolite. Svi obroci i kalorije se izbacuju – nema grickanja, sokova, „samo jedne kockice čokolade“ ili „malo voća“. Post je post.
Prvi obrok nakon posta ima ključnu ulogu. Trebalo bi početi sa toplom supom od kostiju, bogatom mineralima i kolagenom, jer je ona blaga za sistem za varenje i pomaže u ponovnom pokretanju creva. Oko sat vremena kasnije, idealno je pojesti nešto lagano i bogato proteinima, poput kuvanih jaja ili avokada. Tek posle toga sledi potpuni obrok koji uključuje zdrave proteine i masti, bez prejedanja i preopterećenja stomaka.
Ovakva praksa zahteva ozbiljan oprez. Pre nego što se odlučite za trodnevni post, obavezno se konsultujte sa lekarom i proverite osnovne zdravstvene parametre. Ova vrsta posta nije preporučena osobama sa hroničnim bolestima, dijabetesom, trudnicama i dojiljama.
Trodnevni post nije dijeta već metabolički reset. To je način da telo odmori, očisti se i ponovo uspostavi ravnotežu. Uz pravilnu pripremu, disciplinu i medicinski nadzor, njegovi efekti mogu biti revolucionarni – fizički, mentalno i čak duhovno.