Iako je 2025. godina tek stigla, naučnici širom sveta već izrađuju scenarije koji ne obećavaju ništa dobro…
Od razorne solarne aktivnosti do klimatskih ekstrema, planeta ulazi u period neizvesnosti, a prognoze su sve samo ne optimistične.
Naučnici iz NASA agencije upozoravaju da će Sunce u 2025. dostići vrhunac aktivnosti, što bi moglo izazvati ozbiljne smetnje u satelitskim sistemima i telekomunikacijama. Heliofizičar Skot Vilijam Makinatoš predviđa povećanje geomagnetnih oluja za čak 50%. I dok će svetla aurora osvetljavati nebesa čak i iznad južnih krajeva Rusije, posledice će biti daleko ozbiljnije – moguće su masovne internet blokade, padovi GPS sistema i poremećaji u kritičnoj infrastrukturi. Drugim rečima, mogli bismo se naći u situaciji u kojoj će preživeti samo oni koji znaju kako da koriste papirne mape i baklje.
Vulkani se bude – vreme za novu vulkansku zimu?
Dok Sunce postaje sve aktivnije, zemljotresi i vulkani širom sveta pokazuju zabrinjavajuće signale. Vulkanolozi prate niz vulkana koji su na ivici erupcije, uključujući Ejikumbe na Aljasci, Anak Krakatau u Indoneziji i Šiveluč na Kamčatki. Posebnu pažnju privlači podvodni vulkan Ahai kod Marijanskih ostrva, čija bi erupcija mogla izazvati razorni cunami.
Ako se sećate erupcije planine Tambora iz 1816. godine, koja je dovela do "godine bez leta", mogli bismo se pripremiti za sličan scenario. Velike količine pepela u atmosferi mogu izazvati globalno zahlađenje i loše poljoprivredne sezone. Ako do sada niste razmišljali o pravljenju zaliha, možda je krajnje vreme da to učinite.
Klimatske katastrofe – vrućine, požari i poplave
Iako El Ninjo gubi snagu, to ne znači da će 2025. biti godina olakšanja. Klimatolozi upozoravaju da će se topljenje glečera ubrzati, podižući nivo svetskih okeana i ugrožavajući priobalne gradove širom sveta. Najugroženiji su Njujork, Boston, Majami, kao i delovi Himalaja u Indiji, Nepalu, Kini i Butanu.
Još jedna pretnja dolazi od tzv. "glacijalnih poplava" – naglih oslobađanja ogromnih količina vode iz glečerskih jezera, što može izazvati razorne bujice. Oko 15 miliona ljudi moglo bi se naći u rizičnim zonama, a naučnici ove događaje već nazivaju "unutrašnjim cunamijima".
Ekstremne vrućine i suše dodatno će pogodovati izbijanju velikih šumskih požara. Već sada se predviđa povećanje broja požara za 30% do 2050, a 2025. će biti samo uvertira u ono što dolazi. SAD, Kanada, Španija, Francuska i Rusija biće najviše pogođene, a vazduh će biti zasićen dimom i pepelom.
Atlantska sezona uragana – imena koja već zvuče preteće
Od juna do novembra 2025. Atlantski okean postaće poprište olujnih ciklona, sa najmanje 21 predviđenim uraganom. Neki od njih već imaju imena koja ne obećavaju ništa dobro:
- Imelda (kategorija 4)
- Melissa (kategorija 5)
- Olga (kategorija 4)
- Rebecca (kategorija 4)
Njihove mete biće obale Sjedinjenih Američkih Država, Centralne Amerike, Kariba, Meksika, kao i delovi Evrope i Azije – Španija, Kina, Vijetnam i Indija. U Rusiji, crnomorska obala i gradovi Severnog Kavkaza biće pod povećanim rizikom.
Zaključak – dobrodošli u eru kataklizmi
Ukoliko ste mislili da su poslednje decenije bile burne, pripremite se – 2025. donosi čitavu kolekciju prirodnih katastrofa, od solarnih oluja do uragana i razornih vulkana. Naučnici upozoravaju, ali pitanje je – hoće li neko zaista poslušati? Jer, na kraju dana, dokle god u vestima postoji neka nova politička drama ili viralni skandal, klimatske promene ostaju na poslednjem mestu naše pažnje – sve dok ne postanu nemoguće za ignorisanje.
