Stopa smrtnosti kod visokoobrazovanih osoba je niža u poređenju sa onima koji nisu stekli diplomu…
Kako su naučnici došli do ovog interesantnog zaključka? Autori jedne ruske studije otkrili su razloge ovog fenomena. Analiza globalnih statistika standardizovane stope smrtnosti (SSM) pokazuje da osobe starosti od 30 do 54 godine koje su završile fakultet imaju znatno nižu stopu smrtnosti u poređenju sa onima bez diplome. Ova razlika je naročito izražena među mlađim generacijama. Tako je, na primer, u starosnoj grupi od 30 do 34 godine stopa smrtnosti visokoobrazovanih iznosila oko 9 na 10 hiljada ljudi, dok je kod onih bez završenog fakulteta ta stopa iznosila čak 40 na 10 hiljada, što je gotovo 4,5 puta više.
U starosnoj grupi od 50 do 54 godine razlika je bila manja, ali i dalje značajna - 49 naspram 101 smrtnih slučajeva na 10 hiljada ljudi. Ovaj pad razlike može biti posledica starosnih karakteristika: stariji ljudi generalno umiru češće iz različitih razloga, što otežava praćenje korelacije.
Zašto se ovo događa?
Stručnjaci smatraju da nivo obrazovanja osobe verovatno ne utiče direktno na dužinu života, već da je reč o indirektnom uticaju.
Demografi i istraživači istakli su da su visokoobrazovani ljudi skloniji zauzimanju viših društvenih pozicija i imaju stabilnije prihode. "Karakterišu ih svesniji pristupi zdravlju, ređa konzumacija štetnih supstanci i veća spremnost da potraže medicinsku pomoć", navode stručnjaci. Osim toga, osobama sa lošijim zdravstvenim stanjem teže je da steknu visoko obrazovanje.
Istraživanja takođe pokazuju da ljudi sa nižim obrazovanjem češće rade u opasnim industrijama gde su izloženi povećanom riziku od povreda ili štetnih supstanci. Takođe, nedostatak svesti o bolestima i otežan pristup kvalitetnoj zdravstvenoj nezi može dovesti do problema koji kasnije uzrokuju preranu smrt.
Na kraju, važn faktor su loše navike. Niži nivo obrazovanja obično podrazumeva i niži prihod, što može smanjiti motivaciju za zdrav način života. "Bitnu ulogu igra i socijalno okruženje: niska obrazovna struktura često je povezana sa društvima u kojima je konzumacija alkohola normalizovana, a traženje pomoći za takve probleme retko", zaključuju stručnjaci.
