Zvuči kao loša fora iz crtanog filma iz devedesetih. Ali nije. Zvuči kao scenario za komediju o hladnoratovskim eksperimentima. I to je bliže. Ali ono što je najluđe? Ovo je stvaran vojni predlog.
Daleke 1994. godine, Wright Laboratory, pod okriljem američkog vazduhoplovstva, iznedrio je jednu od najbizarnijih ideja u istoriji vojne tehnologije: "gej bomba" – oružje koje ne ubija, ne ranjava, već... podstiče seksualnu privlačnost između vojnika istog pola. Cilj? Narušavanje borbene discipline i kolektivne snage neprijatelja – uz pomoć požude. I ne, ovo nije teorija zavere.
Dokument je izašao na videlo 2000-ih zahvaljujući organizaciji Sunshine Project, koja se bavi otkrivanjem biološkog oružja, i dobijen je putem zahteva za slobodan pristup informacijama (FOIA).
Službeni predlog uključivao je zahtev za finansiranje u iznosu od 7.5 miliona dolara za razvoj ove – nazovimo je "neobične" – ideje.
Kako bi to trebalo da funkcioniše?
Prema dokumentu, bomba bi ispuštala aerosol jakih afrodizijaka. Cilj je bio da se kod neprijateljskih jedinica izazove "psihološki kolaps zbog seksualne napetosti i haosa". Bukvalno: rasturaj im moral – hormonima. Naravno, naučna zajednica ovu ideju nije dočekala sa oduševljenjem.
Dr Aron Belkin sa Michael Palm Centra pri Univerzitetu Kalifornije izjavio je: "Zamisliti da možete da promenite seksualno ponašanje hemijskim sredstvom – to je apsurdno."
Pentagon nikada nije zvanično porekao postojanje ideje, ali jeste istakao da samo "odabrani predlozi prolaze kroz pravne, medicinske i međunarodne provere pre nego što budu razvijeni".
U istom paketu predloga nalazile su se i drugi dragulji naučne mašte: bombe za loš zadah, bombe za nadutost, pa čak i one koje privlače određene vrste insekata.
Zanimljivo, 2007. godine, ova grupa naučnika je dobila Ig Nobel nagradu, satirično priznanje za naučna dostignuća koja “prvo nasmeju, a onda nateraju na razmišljanje”. Što, realno, savršeno opisuje ceo ovaj slučaj.
Ideja o "gej bombi" danas ostaje upisana u vojnu istoriju ne kao oružje – već kao upozorenje o granicama između inovacije i naučne etike. U svetu gde se tehnologija razvija brže od morala, ponekad je dobro zapitati se – ne da li možemo, već da li treba.
Jer ako ti je plan da osvojiš front tako što ćeš izazvati masovni "romantični haos" – možda si više scenarista nego strateg.
