Ili kako je digitalna zavisnost lakša od jagode, ali teža od života.
Da li ste se ikada zapitali koliko je težak ceo Internet? Ne ono "teško mi je što sam opet celu noć skrolovao Instagram", nego bukvalno — u kilogramima. Ako jeste, čestitamo – imate dovoljno slobodnog vremena da se ozbiljno zabrinete. Ako niste – evo teksta koji će vas ubediti da jeste.
Ajmo redom: da li Internet uopšte ima masu?
Ne mislimo na servere, kablove, rutere, i onu misteriju zvanu “Wi-Fi ne radi” – oni naravno imaju masu. Mi govorimo o onom nevidljivom: podacima, informacijama, energiji koja ih prenosi. A kako nas je još gospodin Ajnštajn naučio, energija = masa × brzina svetlosti na kvadrat. Dakle, Internet bi morao nešto da teži. Pitanje je: koliko?
Prvi pokušaji: era “par jagoda”
Još 2006. godine, fizičar sa Harvarda, Rasel Sajts, izračunao je da Internet teži oko 50 grama. To vam je – po njegovim rečima – kao dve jagode. Ili kao snaga volje prosečnog muškarca da ne klikne “Play Next Episode” u 2:47 ujutru.
Znači, ceo naš digitalni svet – mejlovi, tvitovi, porno sajtovi, mimovi, sve to staje u dve jagode. Pomalo depresivno, kad pomislite koliko vremena trošimo na nešto što može da stane u džep… zajedno sa omotom žvake.
Discover verzija: sok od Interneta
Isti taj period, druga škola mišljenja: Discover magazin odlučio da sve svede na nivo elektrona koji prenose podatke. Računica? 0.000005 grama za sav tadašnji saobraćaj. Bukvalno – kap soka od jagode. Ili suza vašeg Wi-Fi rutera kad preuzimate 4K film dok igrate online FIFA i streamujete podcast.
Moderna nauka: vreme je za tešku artiljeriju
Fast forward u moderno doba – WIRED rešava da proveri koliko zapravo danas teži Internet, jer, ruku na srce, malo je narastao od 2006. (kao i svi mi tokom pandemije).
U pomoć stiže Kristofer Vajt, čovek sa titulom toliko ozbiljnom da ne znaš da li da ga pitaš nešto ili da mu se izviniš što postojiš. Njegova metoda? Računanje mase svih podataka korišćenjem termodinamike i klasične fizike. Konačni rezultat? 0.0000000000000532 grama. To vam je 53 kvadrilionitinke grama. Ili, prevedeno: ni “ništa” više ne teži kao nekad.
Ajmo drugačije: DNK metoda
Ako vam je ovo previše apstraktno (i jeste), evo i praktičnijeg modela: DNK kao hard disk. Naučnici kažu da 1 gram DNK može da sačuva 215 petabajta podataka. Ako Internet danas ima oko 175 zeta bajta, trebalo bi vam 960.000 grama DNK da to sve upakujete. To je: 960 kg DNK, 64.000 jagoda ili trećina Tesla Cybertrucka.
Znači, Internet je ili nešto što možete pojesti u jednom doručku ili voziti po autoputu – zavisi kako ga merite.
Internet je kao vaša bivša: ne znate tačno koliko teži, ali vam sigurno stoji na duši. Nauka kaže da je skoro nevidljivo lak, ali s obzirom na to koliko vremena provodimo na njemu, možda je vreme da se zapitamo — koliko zapravo teška postaje naša zavisnost od nečega lakšeg od jagode?
