Zamisli sledeće: Ustaješ rano, pališ telefon, stotinu notifikacija, šef ti šalje mail u 7:03 jer je „hitno“, algoritam ti servira kombinaciju rata, kuvanja i vežbi za trbušnjake koje nikad nećeš raditi… i onda pukneš. Ali ne kao filmski lik, nego tiho, unutra – kao kad ti se Bluetooth sam poveže na zvučnik koji ne postoji.
Rešenje? "Zatvor za relaksaciju".
Ne, nije šala. U Južnoj Koreji postoji koncept gde ljudi dobrovoljno plaćaju i odlaze u zatvore. Bukvalno. Zidovi, rešetke, ćelija, pidžama – ali umesto dramskih sapunica – bilo na tv ili pod tuševima, dobiješ mir, tišinu i nula obaveštenja.
Bez telefona. Bez ljudi. Bez stresa. Samo ti, tvoje misli, i eventualno egzistencijalna kriza koja kuca na vrata (ali nema ko da joj otvori).
Ljudi bukvalno stoje u redu da odu u "zatvor" da bi se – opustili. A ti se i dalje premišljaš da li da isključiš notifikacije na Instagramu.
Za nekih 90 dolara, dobiješ ćeliju sa podnim grejanjem, dnevni obrok (bez TikToka uz ručak), dnevnik za pisanje i nula šefova. To nije kazna. To je luksuz.
U eri gde nam je mozak kao otvoreni Chrome sa 72 taba, ovo možda i nije tako luda ideja. Možda je vreme da se i ti zaključaš – ne da pobegneš od sveta, nego da se ponovo pronađeš.
