Calixte Nzamwita iz Ruande je većinu svog života proveo u gotovo potpunoj izolaciji zbog neuobičajenog i intenzivnog straha – fobije prema ženama...
Sa samo 16 godina, doneo je odluku koja će ga pratiti sledećih 55 godina. Odlučio je da neće izlaziti iz svoje kuće ako bi to značilo da može doći u kontakt sa ženama.
Njegov strah bio je toliko jak da je godinama izbegavao ne samo fizički kontakt, već i svaki slučajni susret ili pogled na ženu. Da bi izbegao svaku mogućnost blizine sa ženama, Calixte je sagradio ogradu oko svoje kuće i retko je izlazio iz svojih skromnih prostora. Njegov život je postao jednoćelijski svet u kojem je sigurnost značila izolaciju.
Prošle godine, sa 71 godinom, Calixte je odlučio da podeli svoju priču sa javnošću kroz intervju sa Afrimax English YouTube kanalom, gde je detaljno opisao kako je i zašto odabrao takav način života. Njegovo objašnjenje, prevedeno, glasi: „Razlog zašto sam se zatvorio ovde i imam ogradu oko svoje kuće je zato što želim da budem siguran da mi se žene neće približiti.”
Ova fobija, koja je oblik anksioznog poremećaja, retko se sreće u ovom ekstremnom obliku. Calixte je tokom intervjua izrazio da nije imao nikakve negativne susrete sa ženama koji bi uzrokovali njegov strah, ali se taj strah postepeno razvijao u nešto što nije mogao da kontroliše. Njegov životni izbor doneo mu je osećaj sigurnosti, ali po cenu socijalne interakcije i emocionalne povezanosti. Uprkos tome, on je miran u svojoj odluci i zadovoljan što je, na svoj način, pronašao mir.
Priča Calixtea Nzamwite je dirljivo podsećanje na različite oblike i intenzitete koje anksioznost i strah mogu poprimiti. Dok za neke život u izolaciji predstavlja kaznu, za njega je ona postala utočište u kojem je pronašao spokoj.
