Naučnici su dugo smatrali da je igra ponašanje rezervisano isključivo za kičmenjake, ali novo istraživanje razbija tu predrasudu.
Međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Lajpcigu (Nemačka) i Univerziteta Nortumbrija (UK) otkrio je da voćne mušice (Drosophila melanogaster) ne samo da uživaju u vožnji na ringišpilima, već i da pokazuju obrasce ponašanja koji sugerišu elemente igre.
Studija objavljena u časopisu Current Biology pokazala je da su mušice svesno i ponovljeno birale vožnju na minijaturnim ringišpilima koje su istraživači konstruisali specijalno za eksperiment. Naučnici su napravili staklenu kupolu ispod koje su postavljeni rotirajući ringišpili, a unutar nje su pustili 190 voćnih mušica. Dovoljno prostora je ostavljeno kako bi se isključila mogućnost slučajnog ulaska na ringišpile – ali mušice su ih svejedno birale. Njihovo ponašanje je snimano tokom perioda od 3 do 14 dana, dok je specijalizovani softver automatski pratio kretanje svake mušice.
Analiza podataka pokazala je da su mušice svesno i ponavljano posećivale ringišpile, vraćajući se na njih iznova i iznova. Štaviše, njihova interakcija sa ringišpilima uključivala je skakanje, ljuljanje i klizanje, što ukazuje na aktivno učestvovanje u zabavi, a ne samo na slučajni boravak na objektu.
Do sada se smatralo da samo kičmenjaci imaju sposobnost igre kroz spontano i ponavljajuće ponašanje, ali ovo otkriće pokazuje da su čak i insekti sposobni za takvu vrstu interakcije sa okolinom.
Šta ovo otkriće znači za nauku? Profesor Volf Hiterot sa Univerziteta Nortumbrija, jedan od vodećih autora studije, objašnjava: „Igra, koja uključuje dobrovoljne pokrete poput ljuljanja ili rotiranja, sada je prvi put dokumentovana kod insekata. Ovo otkriće može pomoći u razumevanju kako se kod ljudi razvijaju samosvest i kontrola nad telom“.
Naučnici su takođe otkrili da mušice ne samo da reaguju na kretanje ringišpila, već i aktivno traže priliku da se ponovo ukrcaju na njih, što sugeriše postojanje složenih obrazaca u njihovom ponašanju.
Ova studija otvara nove puteve za istraživanje genetike, neuronauke i biohemijskih mehanizama igre. Dalja istraživanja mogu pomoći u identifikaciji gena i nervnih puteva odgovornih za ovu vrstu ponašanja, kao i u boljem razumevanju razvoja igre kod složenijih životinja, uključujući i ljude.
Ako čak i mušice mogu da uživaju u vožnji na ringišpilu, postavlja se pitanje: koliko je igra zaista univerzalni fenomen u svetu živih bića?
