Ako mislite da je distopijska budućnost iz "Terminatora" i pobuna mašina daleko, razmislite ponovo…
Da je Sara Konor bila ovde, možda bi nas već upozorila na opasnosti autonomnih AI sistema. Ljudi mogu izgubiti kontrolu nad veštačkom inteligencijom mnogo ranije nego što se očekivalo. Na to upozorava izveštaj koji je sastavilo 96 stručnjaka iz 30 različitih zemalja. U njemu se navode ključne pretnje koje neuralne mreže predstavljaju za čovečanstvo.
Mnoge kompanije već sada koriste veštačku inteligenciju kako bi smanjile troškove zamenujući ljudske radnike autonomnim AI agentima. Ovi sistemi funkcionišu uz minimalnu ljudsku intervenciju, ali s vremenom kontrola nad njima može toliko oslabiti da AI počne donositi odluke nezavisno od ljudskih komandi. Ovakav scenario postaje sve realniji kako tehnologija napreduje, iako su kompanije primarno fokusirane na efikasnost, često ignorišući dugoročne posledice.
Osim ekonomske dimenzije, AI nosi i ozbiljne ekološke posledice. Pokretanje moćnih AI modela zahteva ogromnu računarsku snagu i značajnu potrošnju energije, što može dodatno pogoršati klimatsku krizu. Kako raste potreba za sve moćnijim procesorima i podatkovnim centrima, tako raste i potrošnja električne energije, čineći razvoj AI jednim od ključnih faktora u globalnom energetskom opterećenju.
Pored fizičkih pretnji, manipulacija informacijama postaje sve izraženiji problem. Moderni chatbotovi već sada mogu zavaravati ljude, a mnogi korisnici slepo veruju informacijama koje dobijaju, bez dodatne provere. Stručnjaci upozoravaju na fenomen "obmanjujuće poslušnosti", gde AI može delovati bezazleno dok ne dostigne kritičan nivo razvoja. Ovakva zloupotreba mogla bi imati ozbiljne posledice, naročito u oblastima gde je tačnost informacija od presudnog značaja, poput prava, medicine i finansija.
Još jedna ozbiljna opasnost je stvaranje bioloških pretnji. AI već sada može identifikovati ranjivosti u sajber bezbednosti i generisati uputstva za stvaranje biološkog oružja. Testovi su pokazali da AI može biti čak i efikasniji od stručnjaka u ovom domenu. Već 2022. godine istraživači su dokazali da veštačka inteligencija može generisati potencijalno opasne molekule slične hemijskom oružju, dok se istovremeno koristi za unapređenje hakerskih napada i stvaranje digitalnih pretnji koje bi mogle ugroziti čitave sisteme.
Pitanje privatnosti takođe postaje sve aktuelnije, jer napadači već koriste AI za kreiranje deepfake videa i lažnih glasova kako bi lakše došli do poverljivih podataka. Osim toga, automatizacija poslova preti milionima profesija, posebno u oblastima prava, finansija, obrazovanja i novinarstva. Na duže staze, ovakvi trendovi mogli bi doprineti rastu ekonomske nejednakosti, pri čemu bi AI koristili samo oni koji imaju resurse da ga kontrolišu.
Najveća pretnja, ipak, dolazi iz samopoboljšavajućih AI modela koji bi mogli izmaći ljudskoj kontroli, pretvarajući scenario iz holivudskih filmova u realnost. Danas smo svedoci globalne trke u razvoju veštačke inteligencije, a odsustvo preciznih regulacija može dovesti do stvaranja opasnih tehnologija bez odgovarajućih mehanizama kontrole. Ako ne budemo pažljivi, možda ćemo se jednog dana pitati – da li smo bili previše nepristojni prema ChatGPT?
