Grupa naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, Vesterdijk instituta i Univerziteta u Amsterdamu podigla je uzbunu u vezi sa smrtonosnim gljivičnim infekcijama koje postaju otporne na lekove, opisujući situaciju kao "tihu pandemiju"...
Prema njihovim istraživanjima, ove infekcije već sada uzrokuju oko 3,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a otpornost gljivica na antifungalne lekove predstavlja sve veći globalni problem.
Dr Norman van Rhijn sa Univerziteta u Mančesteru naglašava da se najveći deo pažnje u debati o antimikrobnoj otpornosti (AMR) usmerava na bakterijske infekcije, dok se otpornost gljivica na lekove uglavnom zanemaruje. "Mnogi ljudi se slažu da bakterijske infekcije otporne na lekove predstavljaju veliki deo AMR problema. Međutim, otporne gljivične bolesti su takođe značajan, ali nedovoljno prepoznat deo ovog problema," objašnjava van Rhijn.
Jedan od ključnih izazova u borbi protiv gljivičnih infekcija jeste složenost gljivica u poređenju sa bakterijama i virusima. Gljivice su teže za lečenje jer su ćelije gljivica slične ljudskim ćelijama, što otežava pronalazak tretmana koji uništava gljivice bez izazivanja štetnih efekata na pacijenta.
Profesor Feri Hagen ističe da, iako postoje obećavajući novi lekovi, problem otpornosti se dodatno komplikuje zbog sličnih fungicida koji se koriste u poljoprivredi. "Poljoprivredna industrija razvija fungicide sa sličnim načinima delovanja kao lekovi za ljude, što dovodi do unakrsne otpornosti i vraća nas na početak," objašnjava Hagen. Iako je zaštita useva od gljivica ključna za bezbednost hrane, pitanje koje ostaje je: po kojoj ceni?
Ova nova upozorenja naglašavaju hitnu potrebu za globalnom saradnjom u istraživanju i razvoju antifungalnih lekova, kako bi se sprečila eskalacija ove tihe pandemije i spasili milioni života širom sveta.
