Globalno zagrevanje je jedan od najvećih izazova s kojima se čovečanstvo suočava…
Industrijska revolucija dovela je do drastičnog povećanja nivoa CO2 u atmosferi, što uzrokuje efekat staklene bašte i postepeno zagrevanje planete.
Dosadašnja rešenja, poput smanjenja emisija i postizanja nulte emisije ugljen-dioksida, pokazala su se neostvarivima u trenutnim globalnim uslovima. Uprkos međunarodnim sporazumima poput Pariskog sporazuma, temperature na Zemlji rastu brže nego što su naučnici predvideli.
Naučnici su došli do revolucionarne ideje – detonacija nuklearnog naoružanja snage 81 gigatona, što je ekvivalentno 1.620 nuklearnih bombi. Prema njihovim proračunima, ovakva eksplozija mogla bi da odloži globalno zagrevanje za čitav vek ili čak duže.
Ideja nije u samoj eksploziji, već u onome što bi se njome raznelo. Bazalt je specijalna vrsta stene koja može da apsorbuje ugljen-dioksid, ali samo ako je u sitno usitnjenom obliku. Plan naučnika podrazumeva detonaciju oko tri biliona tona bazalta, koji bi upio emisije CO2 nastale u poslednjih 30 godina.
Lokacija je od ključnog značaja. Ogromne količine bazalta ne mogu se naći bilo gde, ali naučnici su identifikovali savršeno mesto – Kergelenska visoravan u Južnom okeanu. Ova lokacija ispunjava sve uslove, budući da sadrži ogromne rezerve bazalta, nalazi se na dubini od 6-8 km, gde pritisak od 800 atmosfera može da spreči razaranje Antarktika.
Projekat bi koštao oko 10 milijardi dolara, što je skupo, ali bi dugoročno moglo da spasi trilione dolara i sačuva milione ljudskih života od ekstremnih klimatskih promena.
Međutim, ključna zabrinutost ostaje pitanje radijacije. Iako mnogi strahuju od nuklearne apokalipse, naučnici tvrde da bi efekat radijacije bio minimalan. U 2024. godini ukupna količina oslobođene radijacije kroz različite izvore, uključujući termoelektrane na ugalj, bila je ekvivalentna 2.000 nuklearnih detonacija. Drugim rečima, ovaj eksperiment ne bi značajno povećao nivo globalne radijacije.
Prema tvrdnjama naučnika, detonacija u okeanu na odgovarajućoj udaljenosti ne bi prouzrokovala globalnu katastrofu. Da li će se ovakva ideja ikada sprovesti u delo ili će ostati samo spekulacija – ostaje da se vidi.
