Naravno, one se nalaze u Kini.
Zamislite da hodate po šumskom puteljku, čujete ptice, šuštanje lišća, i odjednom – bum, tlo nestaje ispod vas kao da ste u lošem animiranom filmu. Ali umesto da završite u paklu ili rudniku, padate direktno u prašumu staru milionima godina. Jer, naravno, u Kini postoji rupa u zemlji u kojoj raste džungla iz doba dinosaurusa. Sasvim normalna stvar, zar ne?
Zovu ih tiankeng, što bi u slobodnom prevodu značilo nebeske jame, i zvuče kao da ih je lično dizajnirao Tolkin pod uticajem kineskog čaja i blage halucinacije. Najnovija od ovih ogromnih rupa otkrivena je prošle godine – duboka je preko 190 metara, široka kao tri fudbalska terena i, naravno, sadrži netaknutu šumu kakvu nije video ni National Geographic.
Unutra – bajka. Drveće visoko 40 metara, biljke koje verovatno nisu videle čoveka otkad je Homo sapiens rešio da prohoda, i mikroklima koja više liči na biosferu iz SF filma nego na nešto što bi trebalo da postoji 2025. godine. Čak i dinosaurusi verovatno šalju mejlove sa pitanjem: „Jel to još postoji?“
Iako gotovo da nema svetla, biljke u tiankengu bujaju. Kako? Zahvaljujući specijalnom miksu hranljivih materija: azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum – kao da ih neko zaliva proteinskim šejkom. Naučnici tvrde da su biljke tamo evoluirale tako da doslovno gutaju sve što im se nađe na putu. Praktične, efikasne, verovatno bolje organizovane od većine ljudi.
A kako nastaju ove gigantske jame?
Ne, nije u pitanju vanzemaljska tehnologija ni greška u Matriksu, već karstni pejzaž – teren od rastvorivih stena poput krečnjaka koji se kroz milenijume urušava, pravi podzemne komore, pa se onda plafon te komore sruši. Rezultat? Ogromna rupa i jedno veliko „wow“.
Kina je, naravno, šampion – ima ih preko 200. Ostale su rasute po Madagaskaru, Maleziji, Sloveniji, Italiji... ali, da budemo realni, niko to ne radi kao Kina.
Šta ćemo s tim rupama?
Osim što su fascinantne za gledanje (i Instagram), tiankengi su ekološke vremenske kapsule. Tu rastu biljke koje više ne postoje nigde drugde, žive mikroorganizmi koji deluju kao da bi mogli rešiti sledeću pandemiju (ili je izazvati), i potencijalno – čekaju još neotkrivene vrste. Bukvalno, rupa puna misterija.
A mi još pokušavamo da shvatimo gde nam nestaje vreme.
