Ako nas je išta naučila filmska franšiza Park iz Doba Jure, to je da je oživljavanje izumrlih stvorenja zaista loša ideja.
Ali da li je to zaustavilo grupu naučnika u njihovim planovima? Apsolutno ne. Kao što ste mogli da zaključite iz uvoda i naslova, jedna kompanija posvećena 'de-ekstinkciji' iz SAD planira da koristi tehnologiju nalik onoj iz filma Park iz Doba Jure za oživljavanje niza životinja koje su hodale Zemljom tokom ledenog doba.
Kompanija Colossal Biosciences, sa sedištem u Teksasu, razvila je tehnologiju koja bi mogla oživeti izumrle životinje kao što je vunasti mamut. Naučnici iz Colossal kompanije su uspeli da stvore ćelije matice slona koje se mogu razviti u bilo koje tkivo u telu. Ovo je ogroman tehnološki proboj koji bi mogao dovesti do ponovne kreacije vrsta koje su odavno izumrle, a naučnici su '100% sigurni' u svoj uspeh.
Kompanija je već najavila svoje planove za oživljavanje tasmanskog tigra - za kog se veruje da je izumro pre više od 3.000 godina - kao i dodoa i vunastih mamuta. Ako sve bude išlo po planu, nećemo morati dugo da čekamo da ih vidimo, jer naučnici tvrde da bi ova stvorenja mogla biti 'de-ekstinktna' za manje od decenije.
Sličnosti sa filmom iz 1993. godine, u kojem je DNK komaraca zarobljenih u ćilibaru korišćen za stvaranje dinosaurusa, postaju sve očiglednije - i svi znamo kako se ta priča završila. Međutim, suosnivač Ben Lam je za Sky News rekao da je to više kao 'obrnuti Park iz Doba Jure’, dodajući: "U filmu su popunjavali praznine u DNK dinosaurusa sa DNK žabe. Mi koristimo veštačku inteligenciju i druge alate da identifikujemo osnovne gene koji čine mamuta mamutom i zatim ih unosimo u genome slonova."
Osim oživljavanja izumrlih životinja, Lam je rekao da će njihova istraživanja doneti i ključne koristi za očuvanje drugih vrsta. U gostovanju na podcastu Net Hero, objasnio je kako 'de-ekstinkcija' može pomoći u očuvanju vrsta i obnovi ugroženih ekosistema. "Kada se ključna vrsta ukloni iz okoline, okolina počinje da se menja," rekao je. "Obnova vukova, na primer. Uklonili su vukove zbog straha da su predatori loši. Ali vrhunski predatori i veliki biljojedi su izuzetno važni za ekosistem."
Što se tiče njihovog napretka, Lam kaže da su 'već u fazi uređivanja' i da se osećaju 'vrlo dobro' da će povratak vunastog mamuta biti moguć do 2028. godine.
Držimo im palčeve?
