Nedavna vest iz Kine mogla bi promeniti globalnu ekonomiju plemenitih metala – naučnici tvrde da su otkrili najveće zlatno nalazište ikada pronađeno.
Ovo otkriće, koje dolazi iz zlatnog polja Vangu, potencijalno sadrži preko 1.000 tona zlata, što ga čini najvrednijim izvorom ovog metala na planeti.
Geolozi iz Geološkog biroa provincije Hunan identifikovali su 40 zlatnih vena sa ukupno 300 tona zlata. Projekcije sugerišu da bi ispod površine moglo ležati još 700 tona zlata, što ukupno čini neverovatnih 1.000 tona zlata (odnosno 1.000.000 kilograma).
Prema trenutnim cenama zlata, koje iznose oko 83,43 evra po gramu, vrednost ovog nalazišta procenjuje se na približno 72,45 milijardi evra. Ova cifra je naravno podložna promenama u zavisnosti od tržišnih fluktuacija cena zlata.
Cene zlata su nedavno dostigle rekordne visine. Dana 30. oktobra, cena zlata dostigla je 2.790 dolara po unci (oko 83,43 evra po gramu), što znači da je ovo savršeno vreme za ovakvo otkriće.
Kina, već globalni lider u proizvodnji zlata, proizvodi oko 10% ukupne godišnje svetske proizvodnje, prate je Australija i Rusija. Ovo otkriće samo učvršćuje poziciju Kine kao dominantne sile na tržištu zlata.
Zlato, osim što je cenjeni simbol bogatstva u nakitu i umetnosti, ima i ključnu ulogu u industriji. Zahvaljujući svojoj otpornosti na koroziju i sposobnosti provodljivosti, koristi se u elektronici – od pametnih telefona do složenih tehnoloških uređaja.
Na primer, prosečan pametni telefon sadrži nekoliko miligrama zlata, dok olimpijske medalje imaju svega šest grama, uprkos imenu.
Masovno otkriće zlata može imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju:
- Smanjenje cene zlata: Povećana ponuda može destabilizovati trenutnu vrednost zlata.
- Učvršćivanje kineske pozicije: Kina bi mogla dodatno povećati svoj uticaj na globalnom tržištu zlata.
Za one koji maštaju o lovu na blago, ovo otkriće pokazuje koliko bogatstva leži skriveno ispod naših nogu – samo treba znati gde kopati.
