Nekada su društvene mreže bile alat za povezivanje i deljenje iskustava, ali danas su se pretvorile u neprekidni tok kratkih videa koji preplavljuju našu pažnju i oblikuju percepciju stvarnosti.
Istraživanje Simon Fraser Univerziteta otkrilo je jaku povezanost između intenzivnog korišćenja društvenih mreža i mentalnih poremećaja poput narcisoidnosti, telesne dismorfije i gubitka veze sa realnošću.
Društvene mreže nude privid kontrole nad sopstvenim imidžom, omogućavajući korisnicima da kreiraju idealizovanu verziju sebe. Dugoročno, ovo može dovesti do sledećih problema:
- Narcisoidni obrasci ponašanja – preterana potreba za divljenjem i osećaj nadmoći nad drugima.
- Opsesija sopstvenim izgledom – uočavanje mana koje realno ne postoje, što dovodi do telesne dismorfije.
- Isprazno samopouzdanje – vrednovanje isključivo kroz broj lajkova i pregleda.
- Zavisnost od dopaminskih skokova – osećaj zadovoljstva dolazi samo kroz digitalne interakcije, dok se realni odnosi zapostavljaju.
Doomscrolling – opsesivno praćenje sadržaja
Svima nam je poznat osećaj kada samo želimo da pogledamo „još jedan“ video, a onda se nađemo u vrtlogu besciljnog listanja satima. Ova pojava poznata je kao doomscrolling i povezana je sa povećanim nivoima anksioznosti, depresije i osećajem nesigurnosti. Što više vremena provodimo u ovom ciklusu, to je teže vratiti se normalnom, smirenom stanju svesti.
Kako smanjiti negativan uticaj?
Stručnjaci savetuju da se prepozna uzorak ponašanja koji vodi u digitalnu zavisnost i da se postave jasna pravila korišćenja društvenih mreža:
- Ograničiti vreme provedeno na mrežama i koristiti aplikacije koje prate potrošnju vremena.
- Aktivno učestvovati u offline aktivnostima, poput sporta, hobija i razgovora licem u lice.
- Pratiti kvalitetan sadržaj i izbegavati besciljno listanje bez svrhe.
- Razvijati kritičko razmišljanje i ne uzimati sve informacije sa mreža zdravo za gotovo.
Iako društvene mreže mogu biti korisne, važno je pronaći balans između digitalnog i realnog života. Na kraju, ključno pitanje ostaje: da li kontrolišemo društvene mreže ili one kontrolišu nas?
