Da li ste ikada imali zaista važan rok, ali uprkos tome ne možete da se odvojite od TikToka? Ili ste, možda, otišli sa prijateljima na pivo, ali niko od vas ne može da se fokusira ni na šta o čemu razgovarate? Ako ste iskusili jednu od ovih situacija, možda patite od fenomena poznatog kao "kokičasti mozak"...
Ovaj pojam prvi je upotrebio Dejvid Levi, istraživač kvaliteta života i profesor emeritus na Univerzitetu u Vašingtonu, 2011. godine, kako bi opisao gubitak fokusa modernih ljudi zbog zavisnosti od digitalnih medija.
Šta je "kokičasti mozak"?
"Kokičasti mozak" je ideja da su naše misli raspršene, kao kokice koje iskaču iz lonca, kaže klinički psiholog i joga terapeut Lesli Dali za Women’s Health. Zbog svih medija koje konzumiramo i vremena provedenog na zadacima vođenim internetom, sve nam je teže da se fokusiramo, kaže ona.
Dr. Aditi Nerurkar, globalni stručnjak za javno zdravlje, saglasna je sa ovim. U podcastu "Diary of a CEO", rekla je: "Većina ljudi ima kokičasti mozak. To je biološki fenomen koji je osmislio doktor Levi. Suštinski, to je kada električni sklopovi u mozgu počnu da se prekomerno aktiviraju zbog preterane stimulacije."
Tipični simptomi "kokičastog mozga"
Klinički psiholog Dženifer Volkin napominje da kokičasti mozak izgleda različito kod svakog pojedinca, a njegov intenzitet zavisi od toga koliko često konzumiramo medije i koliko su stimulativni. Tipični simptomi uključuju raspršene misli, stalnu distrakciju, mentalni umor, nezainteresovanost za druge i skakanje s teme na temu.
Ako imate glavobolje, naprezanje očiju, ili se osećate usamljenije i tužnije nego inače, stručnjaci preporučuju da potražite savet od profesionalca.
Kako upravljati "kokičastim mozgom"
Ako ste se prepoznali u nekim od simptoma, postoji nekoliko metoda kako da upravljate "kokičastim mozgom". Jedna od najvažnijih je smanjenje upotrebe digitalnih medija i uzimanje redovnih pauza od ekrana. Takođe, korišćenje Pomodoro tehnike može vam pomoći da se fokusirate na jedan zadatak duže.
Psiholog Sanam Hafiz savetuje redovno fizičko vežbanje kako biste se oporavili od efekata prekomerne upotrebe telefona. Angažovanje u aktivnostima koje izazivaju kognitivne sposobnosti, poput rešavanja mozgalica ili učenja novih veština, može pomoći u poboljšanju pažnje i kognitivnih funkcija.
Takođe, postavljanje zona bez tehnologije u vašem domu, kao i rad na regulaciji nervnog sistema kroz saunu i svesno jedenje, mogu doprineti smanjenju stresa.
