Stručnjak objašnjava šta će se desiti sa Evropom i Balkanom do 2050. godine...
U poslednjih nekoliko godina, priče o klimatskim promenama i njihovim posledicama dominiraju globalnim vestima. Mnogi su zabrinuti zbog porasta temperatura, topljenja ledenih kapa i ekstremnih vremenskih uslova, ali u poslednje vreme postavlja se i jedno neobično pitanje: da li se suočavamo sa novim ledenim dobom? Na prvi pogled, ideja o povratku u ledeno doba deluje nerealno u svetu u kojem se svake godine beleže rekordne temperature, ali neki stručnjaci veruju da bismo mogli da vidimo drastične promene klime u narednih nekoliko decenija.
Povratak ledenih doba – mit ili realnost?
Stručnjaci upozoravaju da su klimatski ciklusi složeni i da je istorija planete Zemlje puna perioda drastičnih promena temperature. Prof. dr Džonatan Smit, klimatolog sa Univerziteta u Oksfordu, tvrdi da iako trenutno živimo u periodu globalnog zagrevanja, ciklusi hlađenja nisu isključeni. „U istoriji Zemlje, klimatske promene su uvek bile prisutne, i to ne samo u obliku zagrevanja. Zabeleženi su mnogi periodi globalnog zahlađenja“, kaže Smit.
On dalje objašnjava da bi smanjenje sunčeve aktivnosti i promena u Zemljinoj orbiti moglo da izazove hlađenje, ali da to ne znači nužno povratak u potpuno ledeno doba kakvo smo videli pre desetina hiljada godina.
Šta će se desiti sa Evropom i Balkanom?
Evropa, a posebno Balkan, osetljiva je na promene klime zbog svog geografskog položaja i složenog klimatskog sistema. Prema Smitu, do 2050. godine možemo očekivati promene koje će direktno uticati na način života ljudi u ovom regionu. Iako je teško predvideti tačne promene, postoje neki opšti scenariji koje naučnici razmatraju.
Hladniji zimski periodi: „Evropa bi mogla da iskusi oštrije zime, posebno na severu i u centralnim delovima, uključujući Balkan. Zime bi mogle biti duže, sa nižim temperaturama, ali to neće biti povratak u klasično ledeno doba,“ kaže Smit.
Nepravilni vremenski obrasci: Očekuju se i veće promene u vremenskim obrascima. „Toplije letnje temperature mogle bi biti praćene naglim hladnim talasima tokom zimskih meseci“, objašnjava on. Na Balkanu bi to moglo dovesti do ekstremnih vremenskih uslova, sa sušama u letnjim mesecima i obilnim padavinama tokom zime.
Uticaj na poljoprivredu i ekosistem: Balkanski region, koji se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu, mogao bi biti pogođen promenama klime. „Produžene suše ili nepredvidljive padavine mogle bi ozbiljno ugroziti proizvodnju hrane,“ upozorava Smit. „Biljni i životinjski svet takođe će se morati prilagoditi novim klimatskim uslovima.“
Povećana energetska potrošnja: Hladnije zime znače i povećane potrebe za grejanjem, što bi moglo dovesti do rasta cena energije i veće potrošnje fosilnih goriva, uprkos naporima da se smanji emisija štetnih gasova.
Da li je ledeno doba zaista na horizontu?
Iako neki stručnjaci veruju da bi smanjenje sunčeve aktivnosti moglo privremeno ohladiti Zemlju, većina se slaže da novi ledeni period nije na vidiku. Glavni izazov s kojim se svet suočava i dalje je globalno zagrevanje, ali ne treba zanemariti ni mogućnost lokalnih zahlađenja usled složenih klimatskih ciklusa.
„Možda nećemo videti povratak ledenog doba, ali promene koje dolaze svakako će promeniti način na koji živimo i funkcionišemo, posebno u regionima poput Evrope i Balkana,“ zaključuje Smit.
