Rendi Gardner, tinejdžer iz San Dijega, odlučio je 1964. godine da ostane budan rekordnih 264 sata kao deo školskog naučnog projekta, ali posledice njegovog poduhvata osećale su se godinama kasnije.
Gardner, tada 17-godišnjak, i njegov prijatelj Brus Mekalister odlučili su da obore svetski rekord u najdužem periodu bez sna u sklopu naučnog sajma. Eksperiment je bio pod nadzorom dr Vilijama C. Dementa, istraživača sna sa Univerziteta Stanford, i mornaričkog medicinara poručnika Džona Rosa.
Iako su obojica učestvovala u izazovu, Gardner je bio taj koji je izdržao neverovatnih 11 dana i 25 minuta bez sna, čime je oborio tadašnji svetski rekord.
Već nakon dva dana bez sna, Gardner je počeo da oseća posledice. Kada su ga zamolili da ponovi brzalice, počeo je da zamuckuje. Nakon tri dana situacija se pogoršala: pojavili su se razdražljivost, problemi sa koncentracijom, gubitak kratkoročne memorije, paranoja i halucinacije.
„Bio je fizički veoma zdrav,“ rekao je dr Dement. „Ali ako bi zatvorio oči, odmah bi zaspao.“
Tokom eksperimenta, Gardner je ostao budan zahvaljujući fizičkim aktivnostima poput košarke ili kuglanja. Na kraju, tinejdžer je izdržao tačno 264,4 sata bez sna. Kada je konačno zaspao, spavao je 14 sati i probudio se prirodno, tvrdeći da se ne oseća posebno „omamljenim“.
Iako se u početku činilo da se Gardner dobro oporavio, kasnije je tokom života počeo da pati od nesanice. Verovao je da je eksperiment trajno narušio njegov san.
„Bio sam grozan za okolinu. Sve me je uzrujavalo. Bilo je to kao nastavak onoga što sam radio pre 50 godina,“ rekao je Gardner za NPR emisiju Morning Edition. Dodao je: „Morate da spavate. To je važno koliko i velika trojka – voda, hrana i san. Morate imati sve troje.“
Gardnerov podvig ostaje podsetnik na ključnu ulogu sna za zdravlje i dobrobit.
