Novo otkriće menja sve što smo mislili o komunikaciji unutar tela…
Naučnici su upravo otkrili da ljudske ćelije kože – koje su do juče bile smatrane potpuno "nemima" – zapravo komuniciraju jedne s drugima. I to ne bilo kako. One tiho, ali uporno "vrište" kada su povređene, šaljući upozorenja svojim ćelijskim komšijama.
Ali ne očekuj nervne impulse u stilu "dodirneš ringlu, skloniš ruku". Ovo je nešto potpuno drugačije. Dok neuroni komuniciraju brzinom svetlosti, epitelne ćelije (ćelije kože i unutrašnjih organa) šalju poruku kao stari modem: sporo, ali postojano – i iznenađujuće daleko.
“Zamišljali smo ih kao tihe zaštitne barijere, ali ispostavlja se da su one zapravo vrlo pričljive, samo u sporom tempu,” kaže Stiv Granik sa Univerziteta Masačusets u Amherstu.
Zajedno sa koleginicom Sun-Min Yu, Granik je kreirao sistem sa 60 elektroda i posebnim čipom prekrivenim slojem ljudskih keratinocita (ćelije spoljnog sloja kože). Laserom su simulirali povredu i merili šta se dešava. Rezultat? Ćelije su ušle u "slow-motion" paniku, šaljući upozorenja koje su drugi delovi tkiva primali i reagovali.
Zvuči kao naučna fantastika, ali ti "razgovori" između ćelija mogu trajati i do pet sati. Da, pet sati ćelijskog ogovaranja o tome šta ih je upravo zadesilo.
Ovo otkriće ne samo da menja naše razumevanje komunikacije unutar tela, već otvara vrata za razvoj pametnih zavoja, elektronskih senzora za kožu i novih načina za ubrzavanje zaceljivanja rana. Potencijal je ogroman.
Još jednom, nauka nas podseća da čak i najtiši delovi našeg tela imaju glas. Samo su nam trebali pravi alati da ih konačno čujemo.
