Znaš ono kad ti šef kaže: "Ne mogu ti platiti, ali imaš iskustvo"? E pa, zamisli to – u svemiru.
Suni Vilijams i Buč Vilmor proveli su 286 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), umesto planiranih osam. Da, osam dana se nekako rasteglo na devet meseci, jer im se Boingov Starlajner pokvario pri povratku – kao kad ti rikne auto, samo si 400 kilometara iznad Zemlje. Sitnica.
I dok bi prosečan smrtnik za toliko prekovremenih sati očekivao da bar plati kredit ili letovanje, NASA ima drugačiji pristup:"Hvala na službi – evo ti pet dolara dnevno."
Zvuči kao šala, ali nije. Kao federalni zaposleni, astronauti imaju fiksnu platu (oko $152,000 godišnje), i ne dobijaju dodatak za vikende, praznike, ili – znaš – kada si zatočen u metalnoj konzervi u orbiti skoro godinu dana.
Jedina "kompenzacija" je $5 dnevno za incidentale. To pokriva “šta god ti treba tamo gde si”. Samo što to "tamo" nema ni kafić, ni taksi, ni trafiku. Ali hej – možeš da platiš večeru... kolegi, ako ti ponudi liofilizovanu testeninu.
Naravno, NASA pokriva troškove transporta, hrane i ostalog neophodnog, ali ako si mislio da ti status svemirskog heroja donosi i svemirske pare – razmisli ponovo.
S jedne strane, ti spašavaš misiju, vršiš naučna istraživanja, rizikuješ život. S druge – $1,430 za skoro godinu dana. Ili, ako ćemo iskreno: to ne bi pokrilo mesečnu stanarinu na Menhetnu, a kamoli svemirski stres.
Ali bar sad znamo – kada se radi o NASA ne postoji “prekovremeni rad”, samo “duže istraživanje”.
