Ugledni naučnik i profesor medicine na Univerzitetu NYU, dr Sem Parnija, nakon decenija istraživanja tvrdi da postoji dokaz o postojanju zagrobnog života...
Dr Parnija, koji se bavi proučavanjem iskustava bliskih smrti, veruje da pacijenti koji su se vratili iz kliničke smrti doživljavaju trenutke iz svojih života iz potpuno nove perspektive.
Prema njegovim rečima, pacijenti koji su klinički umrli – kada srce prestane da pumpa krv i prestane disanje – često imaju „osećaj da se njihova svest širi“ i postaje „življa i oštrija“. Dr Parnija je govorio o ovom fenomenu u intervjuu za Times Radio, otkrivajući da su pacijenti u stanju da "vide" sve oko sebe u 360 stepeni, uključujući događaje u bolničkoj sobi dok ih lekari i sestre pokušavaju reanimirati.
Pored toga, dr Parnija ističe da osobe koje su prošle kroz ovo iskustvo doživljavaju svoje životne trenutke iz perspektive drugih ljudi. Na primer, ako su povredili nekoga, oni „ponovno proživljavaju istu bol koju je ta osoba osetila“. S druge strane, ako su učinili nešto što je nekoga usrećilo, osećaju isto zadovoljstvo koje su i oni doneli.
@listentotimesradio #afterlife #lifeafterdeath #neardeathexperience #istherelofeafterdeath #whathappensafterdeath #lifestyle #fyp #foryou #foryoupage ♬ original sound - Times Radio 📻
Ova iskustva, tvrdi dr Parnija, nastaju zbog specifičnih aktivnosti mozga. Iako mozak prestaje da pokazuje aktivnosti na skenerima nakon što srce prestane da pumpa krv, on može još neko vreme funkcionisati, pa čak i ispoljavati iznenadne talase aktivnosti tokom reanimacije. Ovo otkriće moglo bi uticati na pravila o vremenu potrebnom da se pacijent proglasi mrtvim, jer pokazuje da život može trajati nekoliko minuta nakon što srce prestane da kuca.
Dr Parnija takođe naglašava da ovo iskustvo često ostavlja pozitivan uticaj na ljude, menjajući njihov pogled na život i dajući im dublje razumevanje o vrednostima poput morala i etike.
