Na društvenim mrežama svakodnevno niču novi trendovi kada je u pitanju zdrav način života, ali poslednja teorija koja se širi deluje zaista iznenađujuće…
Prema nekim wellness influenserima, povrće više nije naš saveznik u ishrani, već neprijatelj. Oni tvrde da su biljke pune "antinutrijenata", spojeva koji navodno ometaju apsorpciju hranljivih materija u telu. Ali da li je ovo samo još jedna u nizu besmislenih internet senzacija ili u ovim tvrdnjama ima istine?
Rat protiv povrća: Kako je sve počelo?
Ideja da biljna hrana može biti štetna nije nova, ali se poslednjih godina sve više širi zahvaljujući popularnim zagovornicima mesne ishrane. Već 2022. godine, tvorac mesne dijete Pol Saladino izjavio je: „Zašto biste jeli lišće, stabljike, korenje i semenke biljaka? To su njihovi najzaštićeniji delovi puni hemikalija koje će vam uništiti varenje i hormone."
Ovu teoriju dodatno je proširila influenserka Tifani Tumbs koja je tvrdila da biljke nemaju kandže ni zube da se brane, pa koriste hemikalije koje naš organizam ne može da razgradi. Ova informacija se ubrzo proširila društvenim mrežama, pa je sve više ljudi počelo da sumnja u benefite povrća u ishrani.
Šta su antinutrijenti i gde ih nalazimo?
Antinutrijenti su prirodni spojevi u biljkama koji služe kao odbrana od štetočina i bolesti, ali mogu i otežati apsorpciju određenih hranljivih materija u ljudskom telu. Prema rečima nutricionistkinje Loren Manaher, postoje različiti tipovi antinutrijenata:
- Fitinska kiselina – veže se za minerale poput gvožđa, magnezijuma i kalcijuma, smanjujući njihovu iskoristljivost. Nalazi se u orašastim plodovima, žitaricama i mahunarkama.
- Oksalati – mogu sprečiti apsorpciju kalcijuma i doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca. Prisutni su u kafi, čaju, orašastim plodovima i spanaću.
- Lektini – mogu izazvati stomačne smetnje jer su otporni na varenje. Ima ih u paradajzu, kukuruzu, krompiru i žitaricama.
- Tanini – smanjuju apsorpciju gvožđa i nalaze se u vinu, kafi, čaju i jabukama.
- Saponini – mogu ometati apsorpciju gvožđa i vitamina E, prisutni su u kinoi i mahunarkama.
- Goitrogeni – mogu uticati na apsorpciju joda i time ometati funkciju štitne žlezde. Nalaze se u brokoliju, kupusu i karfiolu.
Da li su antinutrijenti zaista opasni?
Iako je tačno da neki od ovih spojeva mogu smanjiti apsorpciju minerala, njihova štetnost je preuveličana. Studije pokazuju da fitinska kiselina ima snažna antioksidativna svojstva, lektini imaju antimikrobne efekte, dok saponini deluju protivupalno i antifungalno. Čak i tanini mogu imati koristi, jer deluju kao antioksidansi.
Telo ima sposobnost da se prilagodi antinutrijentima. Ključ je u raznovrsnoj ishrani i pravilnim tehnikama pripreme hrane. Na primer, natapanje, fermentacija i kuvanje mogu značajno smanjiti prisustvo antinutrijenata u hrani.
Treba li izbegavati povrće?
Ako ste pomislili da bi trebalo da prestanete da jedete povrće – odgovor je ne. Povrće je bogat izvor vlakana, vitamina, minerala i fitonutrijenata koji doprinose optimalnom zdravlju. Naučna istraživanja potvrđuju da biljna ishrana smanjuje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i raka, dok wellness influenseri koji promovišu ishranu bez biljaka često ne uzimaju u obzir celokupnu sliku zdravlja.
Kako ističe nutricionistkinja Loren Manaher: „Nutritivna vrednost voća i povrća daleko nadmašuje potencijalne negativne efekte antinutrijenata. Ključ je u uravnoteženoj ishrani i kombinaciji različitih grupa namirnica."
Zaključak: Zdrava ishrana je ključna
Uravnotežena ishrana sa raznovrsnim namirnicama pruža sve što je telu potrebno. Ako želite da smanjite unos antinutrijenata, možete ih razdvajati u obrocima – na primer, ako ujutru pijete kafu bogatu taninima, bogat obrok gvožđem ostavite za kasnije u toku dana. Ali, potpuno izbacivanje povrća iz ishrane može doneti mnogo više štete nego koristi.
Dakle, pre nego što poverujete influenserima na društvenim mrežama, zapitajte se – da li stvarno želite da se odreknete tanjira punog boja, ukusa i hranljivih materija koje povrće pruža?
