Važno je pridržavati se individualnih karakteristika i potreba za zdravlje.
Prema istraživanjima, ono što jedemo svakodnevno ima veliki uticaj na naše zdravlje. Ishrana utiče na rizik od razvoja određenih bolesti, kao što su rak, srčane bolesti i dijabetes tipa 2. Takođe, prehrambene navike mogu biti faktor rizika za smanjenje gustine kostiju i slabiji mišićni tonus kako starimo. Ipak, zdrava ishrana obuhvata širok spektar namirnica. Koje izabrati?
Stručnjaci sa Mayo klinike ističu da su neke od najzdravijih namirnica one koje sadrže mnogo hranljivih materija, kao što su vitamini, minerali, masti i proteini. Ako ove namirnice sadrže minimalne količine dodanog šećera, masti ili soli, nazivaju se nutritivno gustim namirnicama.
Kada kreiramo zdravu ishranu, najbolje je birati hranu koja je izvor vlakana, vitamina i minerala, te sadrži biljne hemikalije poznate kao fitonutrijenti. Redovno konzumiranje ovih namirnica povezano je sa nižim rizikom od nastanka hroničnih bolesti.
Mayo klinika savetuje da u ishranu uključite sledeće prirodne namirnice:
- Bademi
- Jabuke
- Pasulj
- Borovnice
- Brokoli
- Losos
- Spanać
- Batat
- Sveži sokovi od povrća (paradajz, krastavci, spanać, cvekle, šargarepe)
- Pšenica
Ovo je samo nekoliko primera namirnica koje čine nutritivnu ishranu. Zapamtite da je najbolje da se konsultujete sa svojim lekarom, jer ishrana može da varira u zavisnosti od vaših godina, nivoa aktivnosti, telesne mase, budžeta i kulturnih navika.
Kardiolog i TV voditelj Aleksandar Myasnikov je takođe naveo proizvode koji se nalaze na stolu svakog dugovečnog pojedinca. Prema njemu, grožđe sprečava "rđanje" tela, produžava život i smanjuje rizik od srčanih udara i moždanih udara.
Grožđe je bogato kofeinskom kiselinom, kvercetinom i miricetinom, koji štite telo od raka. Takođe, grožđe je bogato vlaknima koja pomažu varenju, te mineralima potrebnim za nervni sistem. Međutim, ne treba ga previše konzumirati – optimalna količina je 150-200 grama dnevno.
Voće, povrće, orašasti plodovi
Na listu zdravih proizvoda možemo dodati i orašaste plodove, voće i povrće, koji takođe obezbeđuju dugovečnost. Uz to, bolje je u ishranu uključiti šareno povrće i voće, jer različite korisne supstance postoje u proizvodima različitih boja.
Orašasti plodovi su neophodni za smanjenje nivoa holesterola u krvi. Osim toga, oni sadrže visok udeo mikroelemenata i biljnog proteina. Preporučuje se da se dnevno pojedu oko šaka orašastih plodova.
Kafa – Korisna za zdravlje
Stručnjacie takođe savetovao savetuju obratimo pažnju na kafu, budući da dve do tri šoljice ovog napitka dnevno mogu sprečiti razvoj raka jetre.
Mnogi nutricionisti tvrde da kafa pomaže u mršavljenju. Naravno, ne treba je previše piti, a broj šoljica zavisi od individualnih karakteristika. Smatra se da četiri šoljice mogu smanjiti masne naslage, jer kofein ima termogeni efekat koji ubrzava metabolizam i pomaže sagorevanju više kalorija. Pored toga, kafa smanjuje osećaj gladi, pa ljudi obično unose manje hrane.
Iako je važna svakodnevna ishrana bogata hranljivim materijama, uz pravilnu fizičku aktivnost i balansiran pristup životnim navikama možete značajno poboljšati zdravlje i životni vek.
