Dovesti izgled sopstvenog tela do savršenstva, cilj je svakog kako savremnog muškarca, pa tako i žene...
Međutim, u moru pogrešnih pristupa i informacija, vrlo često se desi pojedincima da odu iz krajnosti u krajnost. Umesto da samo skinu višak kilograma i zategnu mišiće, isti postaju anoreksični i izgladnjuju svoje telo do te mere kada im samo lekari mogu pomoći.
Nasuprot tome, ima i onih drugih, tzv bigoreksičnih. O čemu se zapravo radi. Poremećaj znan kao obrnuta anoreksija, BIGOREKSIJA, predstavlja najprostije rečeno – zavisnost o teretani. Možda ste mislili da je ovo nemoguće, ali se sigurno možete setiti osoba koje ste sreli na ulici i pomislili da izgledaju poput balona koji samo što ne pukne.
Nažalost, bolest o kojoj se vrlo retko priča i koja se vrlo teško može dijagnostikovati, pogađa sve veći broj muškaraca u svetu. Ovaj, nimalo zanemarljiv poremećaj, vrlo često dovodi do teške depresije usled nezadovoljstva sopstvenim izgledom, zatim zloupotrebe steroida i u velikom broju slučajeva do samoubistva.
Bigoreksija iliti mišićna dismorfija, povezuje se naime sa slikom koju pojedinac ima o svom telu. Dakle poput anoreksičara koji svoje telo uvek vide u većem obimu nego što isto zapravo jeste, bigoreksičari isto vide u manjem, zbog čega imaju potrebu da „nadograđuju“ isto. Kako svaki problem ima dve krajnosti, tako je očigledno da bigoreksija predstavlja obrnutu anoreksiju i da se ne sme zanemariti kao problem, budući da ozbiljno ugrožava zdravlje pojedinca.
Do ovog poremećaja najviše dolazi usled slabe informisanosti mlađih momaka i sve većeg pritiska javnosti po pitanju toga da treba da izgledate kao terminator. Ovaj opsesivno kompulzivni poremećaj kada se jednom javi, neće nestati sam od sebe i pojedinca vrlo često dovede do teškog psihičkog stanja.
Osobe koje pate od bigoreksije reći će vam da njihovi mišići nisu dovoljno veliki, iako vam je od njihovih pleća teško da vidite televizor od 42 incha. Takođe, ovim muškarcima je vežbanje jedina okupacija u životu i potpuno su posvećeni istom, sa ciljem da izgrade svoje mišiće, ne znajući da su u tome već odavno preterali. Strog režim ishrane kojim se podvrgavaju, fokusiranost na zacrtani cilj i vrlo često zloupotreba zabranjenih supstanci, takođe su nešto što možete očekivati od osobe koja preteruje sa teretanom.
Budući da su u suštini stidljivi, ovakvi muškarci se nikada neće hvaliti svojim mišićima, jer ih smatraju nedovoljnim. Ovakav nedostatak samopouzdanja znatno remeti njihov kako socijalni, društveni tako i intimni život. Iako se ova bolest češće prepoznaje kod muškaraca, nije isključeno da pogađa i žene.
Istraživanja pokazuju da su labilne osobe i sve one koje su u izvesnom trenutku imale anksioznih poremećaja podložnije ovoj bolesti, mada može zahvatiti i sasvim zdrave osobe ukoliko se u njihovom životu dogodi neka velika promena koja će im poljuljati samopouzdanje. Mada se o ovoj bolesti počelo naveliko govoriti još davne 1993. godine, vrlo je teško postaviti dijagnozu iste. Kao prvo osoba bi morala biti voljna da potraži pomoć i dovoljno svesna da ima problem, što najčešće nije slučaj.
Težnja ka perfektnom izgledu vas često može odvesti u krajnost iz koje ponekad i nema povratka.
