Predstavljamo vam potpuno neverovatnu priču jedne stjuardese koja i danas drži jezivi Ginisov svetski rekord za preživljavanje pada sa visine veće od 10 kilometara bez padobrana...
Vesna Vulović imala je svega dvadeset i tri godine u vreme kada se nesreća dogodila i kada je okrutnom igrom sudbine završila na letu na kome prvobitno nije ni trebalo da bude, putu koji je završio na najgori mogući način za sve. Aviokompanija je pomešala Vesnu sa drugom stjuardesom istog imena, tako da je ona završila u okviru posade koja je vodila ovaj nesrećni let. Od dvadeset i osam putnika i članova posade, Vesna je bila jedina preživela nakon pada.
Kako je Vesna izjavila bezbednonsoj trening firmi Green Light Limited tokom 2002. godine: „Moje kolege su imale osećaj da će im se nešto dogoditi. Kapetan je bio zaključan u svojoj sobi tokom 24 časa. Nije želeo da izlazi uopšte“. 26. januara 1972. godine, Vesna se ukrcala na Jatov let 367 iz Kopenhagena ka Beogradu. Avion je eksplodirao iznad Srpske Kamenice, koja se tada nalazila u Čehoslovačkoj, današnjoj Češkoj Republici.
Nakon nagle promene vazdušnog pritiska i snažne dekompresije većina putnika doslovno je isisana iz aviona, a Vesna je bila zaglavljena u mestu kolicima za hranu, zarobljena u polomljenom trupu koji je strmoglavo padao ka tlu sa 10.160 metara. Vesnini lekari kasnije su zaključili da je nizak pritisak doveo do brzog onesvešćivanja, što je zaštitilo njeno srce od pucanja nakon što je avion udario u zemlju.
Avion je pao u pošumljen deo okovan debelim snežnim pokrivačem, što je takođe pospešilo Vesnine šanse za preživljavanje. Ona takođe nije imala bilo kakva sećanja na incident i pretrpela je strašne povrede tokom ovog zastrašujućeg pada, uključujući frakutru lobanje, polomljene pršljenove i noge, nekoliko polomljenih rebara i frakturu karlice.
Slične teme
Ona je pronađena u zastrašujućim bolovima unutar olupine aviona od strane Bruna Honke, bivšeg lekara tokom Drugog svetskog rata, koji je pratio njene vriske i stigao do dela u kome se nalazila pružajući joj prvu pomoć koja joj je spasila život. Vesla je nedugo potom pala u komu u kojoj je bila nekoliko dana i patila je od amnezije ne sećajući se ničega sat vremena pre incidenta punih mesec dana kasnije.
Razgovarajući sa ljudima iz Green Light, ona je dodala: „Prva stvar koje se sećam jesu moji roditelji u bolnici. Razgovarala sam sa njima i pitala ih zbog čega su oni sa mnom u Sloveniji. Mislila sam da sam u Sloveniji jer sam se nalazila u Ljubljani pre nego što sam krenula za Kopenhagen“.
Vesna je bila privremeno paralizovana od struka naniže, ali je uspela da prohoda ponovo nakon deset mesci. Veruje se da je uzrok pada ovog jugoslovenskog aviona bila bomba skrivena u koferu, koja je detonirala u odeljku za prtljag. Nikada nije izvršeno hapšenje izvršilaca ovog dela, uprkos tome što su državne i strane službe tada povezale hrvatske Ustaše u izgnanstvu sa ovim terorističkim napadom.
Vesna je preminula 2016. godine u šezdeset i šestoj godini, a kada je jednom prilikom upitana da li se oseća srećnom što je preživela ovaj brutalni pad sa 10.160 metara, ona je izjavila: „Da sam bila srećna, nikada ne bih imala ovaj incident, a moji roditelji bi danas bili živi. Nesreća je uništila i njihove živote, takođe. Možda sam rođena na pogrešnom mestu. Možda sam samo bila na pogrešnom mestu“.
N.Đ.
