Ovog jutra na putu do posla, definitivno nisam bio raspoložen za preslušavanje novogodišnjih džinglova, iako je poznati glas sa radija uporno podsećao: “Do dočeka Nove godine, ostalo je nešto više od mesec dana, da li ste spremni?”. Kao da se radi o nekakvoj ekskluzivnoj vesti koja bi trebalo da nam promeni živote...
Uostalom, šta to može biti toliko senzacionalno u dočeku 2022. godine, kada se čini da je sve stopirano, a moji planovi za putovanja su i dalje „na čekanju“... ?
Po prirodi sam avanturista, hedonista koji voli da uživa u životu i putuje bez ograničenja. Generalno gledano, ne volim da gubim nadu, jer nikad se ne zna... možda će nekom čarolijom pandemija nestati, a ja ću uvek biti spreman za akciju i nove pobede. Verovatno zato sa ponosom nosim ime - Viktor! Iza sebe već imam podužu listu „čekiranih“ destinacija koje sam ranije osvajao i gde sam doživeo autentičnu prazničnu atmosferu, ali ostalo je nekoliko neostvarenih ruta, kojima se i dalje radujem.
…i dok sam čekao svoj doručak, ljubazno lice sa drugog kraja pulta pružilo mi je piće. Nastavio sam do kancelarije, udobno se smestio, otvorio flašicu i otpio gutljaj Coca-Cole. U pozadini, poznati glas sa radija obratio se još jednom, najavljujući mali muzički predah, uz zvuke dobro poznate melodije "Chan Chan". Uspomene su počele da naviru, dok sam posmatrao mehuriće u flašici kako razigrano skakuću, poput nestašnih talasa te novogodišnje noći na Kubi, sada možda davne 2010. godine…
Havana, čudesno mesto gde kapljice morske vode zapljuskuju prolaznike, mameći ih da zastanu i uživaju u magičnom morskom plavetnilu koje ih poziva na ples i druženje, gde se na živopisnim ulicama i dalje kreću autentični kubanski vintidž automobili, baš kao da je vreme stalo davnih 60-ih godina prošlog veka.
Bili smo okruženi ruševinama nekada lepih zgrada i vila, ali ništa nije moglo da poremeti naše vedro raspoloženje, jer je svuda vladao optimizam i ushićenje. Šetali smo uskim ulicama i na svakom koraku smo se pozdravljali sa veselim Kubancima, koji su nas pozivali na partiju šaha i novogodišnju gozbu, gde smo obavezno morali da zastanemo i da uživamo u zalogajima pečenja i grožđa. Grad koji je do tada bio samo asocijacija na dugačku Playa del Este i hrabre revolucionare, odjednom je postao sinonim za zajedništvo, porodicu i ljubav. Srdačni osmesi nepoznatih ljudi, fenomenalna energija, nova poznanstva i nova prijateljstva! Iz okolnih kubanskih domova čula se muzika, koja me je pozivala da zastanem i osetim svu lepotu tog jednostavnog života. I zaista, u tom trenutku sam razumeo Hemingveja i njegovu očaranost ovim delom sveta, i poželeo sam da baš ovo more dobije još jednog svog starca.
Bio je to doček iz snova, noć u kojoj smo neprestano plesali, uz ritmove salse i rumbe, sve do trga Plaza de Armas, gde smo se uz bezbroj lampiona oprostili od stare i uplovili u novu godinu. I nije nam bila potrebna nikakva najava, nikakvo podsećanje da nas iza ugla čekaju nove avanture. Sve što smo te noći imali kod sebe bio je čuveni mixto sendvič i flašica Coca-Cole, koju smo ljubomorno čuvali za neke sitnije sate i susret sa rumom u vidu male laži, čuvenog koktela Cuba Libre.
Da, to je bilo sve što nam je potrebno. Na našoj strani bila je mladost, ludost, avanturistički duh i gomila lepih žena koje su pozivale na ples i igru. Iskreni osmesi, radosni zagrljaji, poneki stidljiv poljubac uz najlepše želje... nismo ni sanjali da će nakon nekoliko godina sve ovo postati "no pasaran".
Čudno je to kako su neki ukusi zabranjeni i pored toga što su prepoznatljivi na svim kontinentima, a još čudnije što upravo oni imaju neverovatnu moć da u nama probude najlepša sećanja. Baš poput male flašice koja je jutros izgledala tako obično, a sada u mojim rukama predstavlja besplatnu virtuelnu kartu za odlazak na Kubu.
Rešen u nameri da mi ništa ne pokvari predstojeće praznike, odlučio sam da uronim u svet mašte i podelim svoja iskustva sa onima koje volim. Istraživaćemo nove destinacije, prelistaćemo stare albume, podsetićemo se lepih uspomena i zaboravljenih plesnih pokreta... Siguran sam da i naše pečenje u kombinaciji sa grožđem ima podjednako dobar ukus, baš kao te lude noći u Havani. Sa kubanskim prijateljima koji su nam trenutno daleko, ovog puta ćemo nazdraviti online, ali svakako ćemo uživati u novogodišnjoj čaroliji, uz ukus slobode koktela Cuba Libre i zavodljivog Mambo ritma. Gde god da se nalazimo, važno je da smo zajedno, u tome je magija!
I dok su poslednji taktovi "Chan Chan-a" dolazili s radija, ustao sam iz svoje fotelje, prišao prozoru, nazdravio svojim voljenima, svom gradu i još jednom novom danu, izgovarajući u Če Gevara stilu jedno grandiozno - SALUD!
