Nama kao ljudima samo nekoliko faktora utiče na to gde ćemo istovariti svoje finalne proizvode...
Nama je bitno da to bude, ukoliko je moguće, toalet sa čistom šoljom, a ne neki sa neispravnim kazančetom, vodom koja curi na sve strane i zapi*anom daskom. Za pse sa druge strane, razmatranje vršenja velike nužde deluje daleko komplikovane i brojne stvari koje je potrebno razmotriti nalaze se u opticaju.
Sasvim je sigurno da će se psi istovariti bilo gde i ispred bilo koga, na lokacijama koje mi ljudi možemo smatrati potpuno nepodobnim ili krajnjim solucijama, međutim, da li ste ikada primetili da svi psi gotovo uvek svoj proces izbacivanja otpada isprate ritualima koji uključuju brojne pripreme? Naši voljeni ljubimci deluju kao da se vrte unutar zamišljenih krugova, njuškaju nešto po travi, rade nekoliko čučnjeva, nešto kopaju i tek onda stanu u poziciju u kojoj će zemlji isporučiti svoje crevne sadržaje.
Kako se ispostavilo, iza ovoga može stajati mnogo više nego što se to do sada smatralo. Sudeći prema odeređenim istraživanjima, na određivanje mesta na kome će psi obavljati veliku nuždu utiče zemljino magnetno polje. Jedno posebno istraživanje objavljeno u Frontires in Zoology, uključuje eksperimente izvršene sa sedamdeset pasa kako bi se u toku dve godine proučili njihovi šabloni uriniranja i đubrenja zemljišta.
Analizirajući podatke izvučene iz 1.893 defekacija i 5.582 urinacije, naučnici su zaključili da psi preferiraju pražnjenje svojih tela duž ose sever-jug. Zaista, nakon što su bile odbačene stvari kao što je vetar, ugao sunca i ostale prirodne pojave, zemljino magnetno polje je izvučeno kao jedini faktor koji utiče na njihovu orijentaciju prilikom vršenja nužde.
Studija je zaključila: „Psi preferiraju vršenje nužde sa telima usmerenim duž ose sever-jug našeg magnetnog polja. Ovo direkciono ponašanje potpuno je ukinuto pod nestabilnim magnetnim poljem. Najbolja predikcija ove bihejvioralne promene jeste njena stopa promene u deklinaciji, odnosno polarnoj orijentaciji našeg magnetnog polja“.
„Ovo je prvi put da je magnetna osetljivost dokazana kod pasa, postala merljiva i da je predvidljiva bihejvioralna reakcija u okviru prirodnih fluktuacija magnetnog polja nedvosmisleno dokazana kod sisara, zajedno sa visokom osetljivošću na male promene u polaritetima, radije nego u intenzitetima magnetnog polja koje je identifikovano kao značajan biološki faktor.“
„Naša otkrića otvaraju nove horizonte u istraživanju magnetorecepcije, ali ona takođe pokreću pitanje – zašto se psi odlučuju da kake sa telima orijentisanim baš duž ove ose? Nažalost, odgovor na ovo pitanje i ostala objašnjenja prevazilaze granice ove studije.“
Kako su autori zaključili: „I dalje ostaje enigma zbog čega se psi poravnavaju duž ove ose na prvom mestu, da li to rade namerno, kao i to da li magnetna polja mogu biti čulno percipirana, odnosno da li psi mogu videti, čuti ili namirisati smerove kompasa i doživeti ih kao heptičke stimuluse, ili je ovo reakcija kontrolisana na vegetativnom nivou. Tačnije, možda se oni osećaju bolje, daleko komfornije ili gore, manje komforno u određenim pravcima“.
N.Đ.
